LJUDI U NOĆI

Noć koja preseca između tebe i tebe
i tebe i tebe i tebe
i mene: raskida nas čovek koji na laktovima
puzi kroz gomilu.       Nećemo
                    tražiti jedno drugog, niti
odlutati, svako za sebe, nećemo posmatrati
sporu gomilu. Među sporednim atrakcijama
                       ispod filmskih reklama,
                       slika sastavljenih od milion svetala,
                       divovi koji se pokreću i iznova kreću
                       ponovo, iznad oblaka od gustog             mirisa,
                       rasporenih, pečenih kestenova
 
Nećemo otići ni u nečiji stan, tvoj
                       ili tvoj, kako bismo pronašli
nekog ko sedi u tami:
ko je to, zapravo? Pališ svetla
da vidiš: znaš mu ime ali
ko je to?
         Ne želiš da vidiš.

Fluorescentno svetlo mutno treperi, predah.
Ti zapovedaš. Ono grabi
svaku glavu i drži je
za kosu, masku po masku.

                             Ti i ti i ja ponavljam
                             gestove onda kada reči
                             greše           i govor
                             i govor, smeh, kažem     
                             „ja“ i „ja“
misleći „bilo ko“.

                                      Niko.

                                                      (© za srpski prevod: Nikola Todorović)